U medžlisu jednom, probuđen ustadoh, pogledah i vidjeh, bi mi sve jasno.
Obojeno vidim nurom srce svoje, ime Muhammeda (a.s.) bilo je svugdje.
Vrte se, okreću, u jednome krugu, ruku pod ruku, Hakku će stići.
U zikiru stalnom oni su bili, kjabu srca svoga tavaf činili.
Kao ptice lete raširenih krila, spuštajući rahmet na narode mnoge.
Ćupriju sirata prelaze lahko, ime Muhammeda (a.s.) spominjuć' stalno.
Šta uradi meni ta vatra aška, sadikk Junus kaže: uništi mi džan.
Tamo gdje se čuje udumeren lera, sedždu čine glave pametnih ljudi.
Nema komentara:
Objavi komentar