Bajram doš'o, svi veseli, igraju se radosni.
Jedno dijete bez odjeće, uzdasi mu žalosni,
Pejgamber ga pomilova i polahko prozbori:
„Šta te muči sinko dragi, kakva briga te mori?“
Sam sam ost'o nemam babe, dijete tužno kazuje,
uz Resula borio se , sad mi srce tuguje.
Nemam oca , nemam majku, nemam svoga nikoga
Bajram mi je danas tužan, bez mog roda dragoga.
Povede ga Resul kući, bajramski ga obuče,
pokaza mu svu rodbinu, roditelje buduće.
„Da l’ bi tebi lakše bilo da ti babo budem ja
Ko zamjena za tvog oca i šehida s Uhuda"
Sestra tvoja neka bude moja draga Fatima,
a Alija amidža ti, nosi te na plećima.
Husejn, Hasan braća tvoja s tobom će se igrati,
nikad više čedo moje, jetim nećeš biti ti.“
