U Travniku prkosnome,
Gradu velikih vezira,
Medresu je sagradio
Čuvar Božijega mira.
Sazvao je sve prvake
Pa im tiho, blago veli:
De počujte, Travničani
Šta to moja duša želi.
Sve dukate i zlatnike,
Iz njedara i sehara,
Sve bisere nanizane,
Sabrao sam od čuvara.
Da sagradim tebi grade,
Medresu uz plavu rijeku,
Da do Dana k'jametskoga
Riječi zikra tiho teku...
Šta je rek'o mudri paša,
Sve meleki zapisaše
Allahovom skromnom robu,
Ova dova usliša se.
Sva Medresa ukrašena,
Ponos, radost Bosne naše,
Ona nosi ime vel'kog
Elči Ibrahima-paše.
Nema komentara:
Objavi komentar