Ko to tako nježno rukom me miluje,
ko mi toplom rukom čelo dodiruje?
To je moja majka, nego ko bi drugi,
oči su joj plačne kad sam ja u tugi.
Radosti je puna kada gleda mene,
vesele su tada divne oči njene.
Može l’ neko drugi tako nježan biti,
ili kao majka može l’ suze liti?
Zašto dobro dijete ne misliš o tome,
čini dobro majci k'o nikom drugome.
Kolko naših majki težak život vodi,
kakve smrtne brige dok se dijete rodi.
Niko kao majka ne voli te tako,
poslije njene smrti zaplakaćeš jako.
Mati, mati, mati, ja ti ruke ljubim,
nikad te iz srca neću da izgubim.
Nema komentara:
Objavi komentar