Der, dženetski haznadari,
otškrinite malko dvjeri,
da pogledam mrven s praga,
Pejgambera hazretleri.
Ah da vidim jendom barem,
svog devletliju muhterem,
Der, Ridvane hizmećaru,
proturi mi pregršt havda,
vaj da žeđa na čas prođe,
za dženettskom bašćom Ravda.
Ah izgorjeh hud od aška,
malo mi je havda čaška.
Davor moja griješna dušo,
zašto jadna vehneš, patiš,
da se vrelu svih ljubavi,
napaćena žedna vratiš.
Ah, zaludu i merdžani,
dušini su to zindani.
Nema komentara:
Objavi komentar