Bilal Zukan - PTICA DŽENNETSKA

Daj da ptica džennetska budem mala, zelena da džennetom poletim
i na rame da sletim
Ahmedu Pejgamberu, da ga gledam u zoru. Ja bih ptica postao, sa tijelom se rastao samo da Muhammed me, rukama pomiluje džennetom bih letio, u Tuba krošnje sakrio
u sabah bi Ahmeda, cvrkutom dozivao... Pa kad krila raširim na Ahmeda da mirim
nek se svako raduje kad ga miris opije
mošusa je to miruh
Pejgamberski to je ruh.

Ja bih ptica postao, sa tijelom se rastao samo da Muhammed me, rukama pomiluje
džennetom bih letio, u Tuba krošnje sakrio u sabah bi Ahmeda, cvrkutom dozivao ...

Ako vidiš Ahmede jednu pticu malehnu saznaćeš Pejgambere moju dovu primljenu
moj je cvrkut kao smijeh
što se čuje kroz suze
na dunja te ne vidjeh, pa me tuga obuze... Ja bih ptica postao, sa tijelom se rastao
samo da Muhammed me, rukama pomiluje džennetom bih letio, u Tuba krošnje sakrio u sabah bi Ahmeda, cvrkutom dozivao...