Zašto plaču tvoje oči
zar težak ti tako hal je,
tužno čamiš u samoći,
toneš dušom u sjećanje.
Donosio zeman sobom
i dostove i dušmane,
nisu tvoje brate suze,
nit' jedine, niti same.
Svud nišani šehidski se
tužnom nebu pružaju,
milostivom klanjajuć se,
o tvom halu oni kazuju.
RABBU PRUŽAŠ BIJELE DLANE
RABBINSURNA DOZIVAŠ,
MOJ UMMETE BOLNE RANE,
U SRCU MI OTVARAŠ.
Nema komentara:
Objavi komentar