Eh da mi je u Džennet,
kroz Rejjan vrata ući,
sa skupinom odabranih,
svome Rabbu sedždu činit.
Eh da mi je s rijeka zikra,
bistre vode tada piti,
da razgalim dušu svoju,
već odavno aškom željnu.
Allahu Allahu,
spusti na nas milost Svoju,
da se naše duše smire,
u okrilju dženetskome.
Skromni ašik za vim žudi,
pred Rejjanom da se budi,
pa da sluša cvrkut ptica,
Gospodara dok veliča.
Pred Rejjan kad bi stao,
ja za sebe ne bi znao,
samo Hu, Hu učio bi,
Gospodara zikrio bi.
Allahu Allahu,
spusti na nas milost Svoju,
da se naše duše smire,
u okrilju dženetskome.
Nema komentara:
Objavi komentar