Srce ima vrela dva:
veselja i kahara.
Pa kad jedno provrije,
drugog ko da i nije.
Allah, Allah, ya Allah,
Tvoje tajne ko da zna?
Allah, Allah, ya Allah,
kod Tebe je svaki kraj.
Ispod vrela šerbeta
nađem gorkog lezzeta,
a vrelo od čemera
sva veselja otjera.
Kako da ne plačem ja,
zbog svojijeh halova?
Kako plakat, zuhdijo,
u nimetu bezbrojnom?!
Čim se lice nasmije
u zelenog sufije,
o kaburu se javi
mis'o koje pomavi.
Nema komentara:
Objavi komentar