Oblak svojim ide putom
od jutra dok ne zgasne dan,
a put vjetar i ne traži,
gdje god dođe – pronađe stan.
Ja sam vjetar zaljubljeni,
tražim Dragu na sve strane...
Hej, oblače, stani, stani,
Svako jednom neđe stane.
Ti, oblakov konjaniče,
de, odmori mehke sapi.
Da znaš šta je lutat – tražit,
prsno bi u bezbroj kapi.
Kad bi Dragoj odnio me,
od sunca bi mrak postano!
Jer Je oči na nalaze,
uza me je Ona stalno.
Ja sam vjetar zaljubljeni,
tražim Dragu na sve strane...
Hej, oblače, stani, stani,
Svako jednom neđe stane.
Nema komentara:
Objavi komentar