Naša mati Hadžera

S br'jega na br'jeg hitila,

kano lasta zivkala,

povojče pogledala,

naša mati Hadžera.

Allah, Allah, ya Allah,

na Te se ja oslanjam!

Vidje l' iko muka tih,

i halova majčinih,

i damara dušinih,

gdjeno nikog ne ima?!

»Ibrahimov Rahmane,

Koji slušaš uzdahe,

ko god muka dopane,

spasi moje dijete!«

Bož'ji rob kad smalaksa,

tiho voda zatapka,

a Ismail proplaka –

Allah joj se odazva!

Ko Allaha zavoli,

šta mu rekne učini,

kapije mu otvori

odakle se ne nada.

Junus Džemal rek'o je:

spasio se svako je

svom Rabbu ko hit'o je.

Mesela k'o Hadžera.